Skoro svakodnevno nam se dešava da posmatramo kako različiti ljudi imaju različite interpretacije za iste događaje. Ponekad se upitate: Jesmo li uopšte bili na istom događaju? Ili neko na primer, prepričava knjigu koju ste čitali, a vi pomislite: „Uopšte to tako nisam doživela“.
Kao da postoje neki nevidljivi graničnici, koji razgraničavaju naše iskustvo od iskustva našeg prijatelja, kolege, oca ili rođenog deteta. Ono iskustvo koje je nama blisko, razumećemo kao prirodno, sasvim razumljivo, jasno, istinito, a doživljaje koji nam nisu bliski, okarakterisaćemo kao daleke, neistinite, umišljene ili pak pojednostavljene, primitivne itd. Mi uobičajeno funkcionišemo na jednom nivou i ako smo se zaglavili, dugo tu možemo boraviti i iz te tačke posmatrati svet. Ali jednom, kada smo se pomerili na sledeći nivo, više se ne vraćamo na prethodni nivo i ovaj nam novi nivo, postaje najprirodniji mogući.
Ovi nivoi razumevanja, mogu se posmatrati kroz različite evolutivne ili razvojne modele, kroz arhetipove, (čime se takođe možemo pozabaviti u budućnosti) koji su kompatibilni sa homeopatijom današnjice. Koliko god se homeopatski „puritanci“ tome opirali. Ali ovoga puta naglasak želim da stavim na Nivoe iskustva, koncept jednog od najpopularnijih i najprihvaćenijih modela u homeopatiji, autora dr. Radžana Šankarana iz Indije.
Dr.Šankaran je nivoe iskustva podelio na 7 stadijuma i smatra da oni nisu za primenu samo u homeopatiji, gde su veoma značajni homeopati za vođenje samog intervjua i određivanje potencije (snage) homeopatskog preparata, već se mogu primeniti na život sam.
1) Nivo imena:
Kada nekoga sretnemo, ili ugledamo neki objekat, prva stvar koja nam dolazi, je ime tog objekta ili osobe. Ime takođe označava patologiju ili dijagnozu, u homeopatskom slučaju. Na primer: kancer; astma, depresija. Ili primer iz života: ovo je planina, ovo je kompjuter.
2) Nivo činjenica:
Na sledećem nivou imamo činjenice: ova planina izgleda kao… , ovaj kompjuter je toliko koštao, star nov…, u hom slučaju puko navođenje simptoma. Na primer bol u grudnom košu.
3) Nivo osećanja:
Na nivou osećanja reagujemo srećom, tugom, sviđanjem, nesviđanjem: ova planina mi se ne sviđa. Ovaj kompjuter je “wow”, odgovara mi. Sada više ne razmišljamo o činjenicama, (koliko košta potpuno je nebitno) što znači da ne funkcionišemo na svim nivoima u jednom trenutku, tj. kada emocionalni nivo funkcioniše, nivo činjenica nije aktivan. U homeopatskom slučaju primer za ovaj nivo je: razočarenje u ljubav ili strah od mraka.
4) Nivo deluzija :
Ovo je izvan sviđanja, nesviđanja, radosti, tuge. Vidimo nešto, a onda naš um to preobrati u nešto drugo: “vidim kao da planina lebdi u vazduhu” ili “zamišljam da je to nešto drugo, a ne planina”. “Ovaj kompjuter je kao neki đavo, obuzeo me je u potpunosti”. “U mraku su životinje, koje me mogu pojesti”.
5) Nivo senzacija:
Postoji veza između uma i tela. Mi telesno doživljavamo neko iskustvo. Dakle imamo iskustvo toplote, hladnoće, bola, anestezije, da nas nešto štipa, vuče i sl. Ovaj je nivo dublji od imaginacije ili deluzije. Deluzija se zapravo zasniva na senzaciji. Dakle, ako je senzacija: “vuče me” ili “steže me” možemo imati mnogo deluzija vezanih za tu senzaciju.
6) Nivo energije:
Još uvek nije istražen do kraja. Energetski šablon se ogleda u pokretu, zvuku ili boji. Na nivou 6 osoba postaje planina sama i kreće da skače, ispušta zvuke. Energetski nivo je lišen senzacije, ali je iz njega formirana senzacije. Ukoliko shvatimo energetski obrazac možemo doći do leka sa istim energetskim obrascem.
7) SEDMI nivo:
Ovo je nivo na kome se energija manifestuje. To je osnova energije. Baš kao što je energija osnova za senzaciju, a senzacija osnova za deluziju, deluzija osnova emocije. To je potpuna praznina, prazan ekran na kome se mogu desiti različite stvari, gde se desi momenat smrti ili momenat začeća. To je karika koja upotpunjuje krug nivoa. Sa ovog nivoa raste nivo energije, koji prerasta u senzaciju, imaginaciju, emociju, činjenicu, pa ime.
Prva 3 nivoa zajednička su svim ljudskim bićima. Nivo 4, nivo deluzije, karakterističan je za određeno ljudsko biće. Do nivoa 4 još smo ljudi, govorimo “ljudskim jezikom” pa zato ne možemo tragati za carstvom i podcarstvom. (ovo će razumeti homeopate)
Nivo 5, tj nivo senzacija, specifičan je za jednu od matrica u Univerzumu. Nivo 5 je nivo gde matrica postaje povezana sa jednom od matrica u Univerzumu. To je jezik univerzalne matrice, a ne jezik ljudskog bića. Iz tog razloga tražimo carstva, podcarstva, mijazam i sve ostalo od 5. nivoa pa naviše. To je jezik Univerzuma, ali i jedne posebne matrice u Univerzumu i to je matrica za kojom tragamo.
Nivo 6 je takođe jezik Univerzuma, ali i nivo gde verbalni nivo ne postoji. To je jezik tela, kao što su gestikulacija, brzina govora, vibracije unutar tela. Dakle, na 6. nivou reči nestaju, a neverbalni jezik objašnjava matricu. Dakle energetski šablon nam ne daje ime leka, ali ako dotaknemo energetski nivo senzacija postaje toliko istančana i jasna i slučaj se otvori. Ako se zadržimo na nivou senzacija, simptomi uma postaju jasni. Ako se zadržimo na nivou deluzija, emocija postaje jasna. Ako se nalazimo na nivou energetskog šablona i samo upitamo pacijenta jedno pitanje, sve u slučaju se otvori.
Nivo 7 je sve i ništa u jednom. Sa sedmog nivoa polazi energetski šablon, koji reprezentuje svakog od nas. To se može nazvati i Bog ili svesnost. To može biti stanje začeća kao i stanje smrti. To može biti ono što se dešava u stanju kome ili u stanju neposredno pre rođenja. To je stanje ništavila, ni iz čega se stvara nešto, a nešto postaje ništa.
Uzimanjem slučaja vodimo osobu izvan nje same i izvan lične ljudske situacije. Deluzija je ljudski specifična. Senzacija je ljudski nespecifična. To je onaj trenutak u intervjuu, kada osoba počinje da govori nepovezano, diskontinuitet u slučaju, govor besmislica, a ipak savršeno uklopljen u celu sliku. I to se dešava! Obećavam
Nivo Energije je univerzalan. Tokom vođenja slučaja treba usmeriti pažnju na ljudski nespecifično, tako da na kraju nemamo ništa iz ličnog života pacijenta, jer su prevaziđeni nivoi imenica, činjenica, emocija, pa i deluzija, koja je još uvek produkt čovekovog uma.
I na kraju evo jednog primera iz života, koji nam je svima, čini mi se blizak:
Nivoi u partnerstvu:
1.Prvo ga pitate za ime.
2.Utvrđujete činjenice: koliko je pametan, visok, obrazovan, duhovit.
3.Počinju da se razvijaju emocije: “Sviđa mi se, tako je lep”.
4.Deluzija: sviđam mu se, ili čak: voli me
5.Onda senzacija: kada ga vidimo javljaju se leptirići u stomaku.
6.Na kraju nema ničega, samo mir (ako ikada uspemo da dostignemo ovo)
7. A onda sve ispočetka