Tekstovi

Skoro svakodnevno nam se dešava da posmatramo kako različiti ljudi imaju različite interpretacije za iste događaje. Ponekad se upitate: Jesmo li uopšte bili na istom događaju? Ili neko na primer, prepričava knjigu koju ste čitali, a vi pomislite: „Uopšte to tako nisam doživela“. Kao da postoje neki nevidljivi graničnici, koji razgraničavaju naše iskustvo od iskustva našeg prijatelja, kolege, oca ili rođenog deteta. Ono iskustvo koje je nama blisko, razumećemo kao prirodno, sasvim razumljivo, jasno, istinito, a doživljaje koji nam nisu bliski, okarakterisaćemo kao daleke, neistinite, umišljene ili pak pojednostavljene, primitivne itd. Mi uobičajeno funkcionišemo na jednom nivou i ako smo više

Vrlo često pacijenti su zbunjeni, kod kog’ god homeopate da odu, uočavaju drugi sistem rada, prepisivanja, odnosa. Bliska prijateljica mi je jednom saopštila zbunjeno: “Vi, homeopate… kao da svako od vas ima svoju homeopatiju.“ Što i jeste delimično tačno. A možda bi se moglo reći umesto “Koliko homeopata toliko homeopatija” – “Koliko pacijenata , toliko homeopatija” Jer individualni pristup je jedan od osnovnih postulata Homeopatije. Možemo uočiti razlike na primer u tome kako homeopata razmišlja: više kao posmatrač (“nepristrasni posmatrač” je onaj idealizovani krajnji cilj – po mom mišljenju nedostižan) ili više kao detektiv ili pak kao umetnik. Da li više

Svima je poznata priča o Hanemanu i kininu. O tome, kako je čitajući o lekovitim svojstvima kinina, rešio da uzima samu suptancu (kinin), neki vremenski period, dok nije razvio simptome malarije. Eksperiment je ponovio više puta, na nekolicini dobrovoljaca i na sebi samom. Na osnovu ovoga je je izveo princip slično se leči sličnim – similia similibus curantur , što znači da supstanca koja uzrokuje određene efekte na zdravu osobu, može da izleči bolest sa sličnim simptomima. Ovaj je princip pronađen u spisima Hipokrata (oko 400pne) pa čak i ranije kod drevnog indijskog poete Kalidasa. Dr. Samuel Haneman je osmislio više