Poverenje

Poverenje se odnosi na uverenje osobe da je druga osoba dobronamerna i da će izaći u susret njenim potrebama. Uglavnom se odnosi na verovanje određenoj osobi, ali i na osobinu ličnosti da veruje ili ne veruje ljudima generalno.
Kada se formira ovo uverenje? Ko je osoba koja treba da pruži model dobronamernosti i responzivnosti na potrebe? Kada je ljudsko biće potpuno zavisno od odgovora drugih?
Postoji teorija koja može dati odgovor na ova i mnogo drugih pitanja. Osnivač teorije emocionalne privrženosti John Bolby je verovao u evolutivnu svrhu privrženosti. Jednostavno rečeno mladunče obezbeđuje sebi preživljavanje uz pomoć privrženosti. To je alatka preživljavanja kojom je novorođenče opremljeno.
Mlade životinje na primer, imaju tendenciju da prate životinje kojima su bile izložene tokom senzitivnog ranog razvojnog perioda. Ova se pojava zove Imprinting ili utiskivanje.
(Konrad Lorenz: Primitivni način učenja utiskivanjem (imprinting), rano ponašanje praćenja prisutno kod mladunčadi nekih ptica, pr.gusaka, koje im osigurava zadržavanje u blizini majke, a stoga i hranu i zaštitu od opasnosti.)


Novorođenčad su takođe opremljena mudrošću za snalaženje u ovom svetu. Novorođenče se ne obraća majci samo za hranu, već sigurnost koja mu je neophodna i to čini putem emotivne privrženosti.
Ko može da odoli bebi?

“Afektivni bihejvioralni sistem jeste urođeni psihobiološki sistem koji motiviše ljudska bića da traže blizinu osoba koje mogu da im pruže podršku onda kada im je potrebna”. (Bolby)

Eksperiment sa rezus majmunima (Harry Harlow, 1958) kao potvrda Bolbijevom stanovištu

Da li će mladunčad provoditi više vremena sa veštačkom majkom napravljenom od žičane konstrukcije koja ih “hrani” ili će više vremena provoditi sa veštačkom majkom koja je napravljena od mekanog materijala, ali koja ne zadovoljava potrebu za hranom?
Zaključak: kontakt radi sigurnosti dovodi do formiranja privrženosti, a ne hrana!

http://www.youtube.com/watch?v=KlfOecrr6kI

Za većinu dece je primarna figura privrženosti majka ili glavni pružalac nege, ali deca razvijaju odnos privrženosti i sa drugim osobama, uključujući očeve, babe i dede…
Kvalitet formiranog načina vezivanja sa primarnom figurom privrženosti ima dalekosežne posledice i utiče na odnose koje dete formira dalje tokom života (npr. partnerski odnosi, odnos sa sopstvenom decom itd.)
Razvojna faza u periodu od šestog, sedmog meseca do treće godine je najznačajnija u razvoju emocionalne privrženosti. Ako je sve u redu u ovom periodu majka predstavlja sigurnu bazu i dete je slobodno da istražuje okolinu, a oprezno je prema nepoznatima.
Marry Ainsworth (1913-1999) je još jedno značajno ime u razvoju teorije emocionalne privrženosti. Ejnsvortova je zajedno sa saradnicima (Ainsworth, Blehar, Waters & Wall, 1978) opservirajući interakciju dece i njihovih majki u čuvenoj laboratorijskoj proceduri “Strana situacija”, napravila prvu klasifikaciju obrazaca emocionalne privrženosti. “Baltimore projekat“ – posmatrano je prvo 26 porodica tokom 18 meseci kućnih poseta – zapisivani su obrazasci interakcija između majki i dece, a nakon toga je kreirana eksperimentalna procedura.
Kreiranje laboratorijske procedure procene obrazaca privrženosti-“Strana situacija”
Akteri su majka, dete i stranac (osoba ženskog pola)
1. Majka i dete zajedno u sobi sa igračkama- 2 min
2. Dete se organizuje u sobi kako ono hoće, majka asistira samo po potrebi – 3min
3. U sobu ulazi stranac, igra se sa detetom samo u toku poslednje minute- 3 min
4. Majka izlazi i ostavlja dete sa strancem- 3 min (prva separacija)
5. Majka se vraća. Stranac tiho napušta sobu- 3 min (prvo sastajanje)
6. Majka ostavlja dete samo ui sobi- 3 min (druga separacija)
7. Strana osoba ulazi u sobu, ostaje sa detetom, uključujući se po potrebi- 3 min
8. Majka se vraća, stranac odlazi- 3 min(drugo sastajanje)

Posmatraju se dva aspekta:
1. Količina istraživanja/igranja deteta sa igračkama (sa i bez majke)
2. Reakcije deteta na odlazak i povratak majke

Reagovanje deteta plačem, negodovanjem ili traženjem majke jeste očekivano ponašanje, odnosno primarna strategija.
Neka deca su u odnosu na specifična iskustva sa primarnim figurama privrženosti, u odnosu na njihovu responzivnost i dostupnost, formirala takozvane sekundarne strategije (hiperaktivacija ili pak deaktivacija afektivnog sistema), to jest razvila su određenu strategiju emocionalne regulacije koja je adaptivna u odnosu na ponašanje roditelja.

Izvedena osnovna klasifikacija tipova emocionalne privrženosti

Sigurna privrženost: Dete se oseća prijatno tokom igre sa igračkama. Protestuje kada majka odlazi i brzo se smiruje po njenom povratku. Prihvata umirivanja majke i vraća se istraživanju igračaka i okoline.Ovu vrstu vezanosti razvijaju deca koja imaju pozitivan radni model, tj.kojima je majka ili primarna figura bila emocionalno dostupna, osetljiva na dečije potrebe i podržavajuća i što je najvažnije konzistentna. Dete veruje (kasnije odrasla osoba) da će se njegovim potrebama uvek izaći u susret . Ova deca su slobodna da istražuju sredinu i okolinu, jer znaju da se mogu vratiti.
U odraslom dobu ove osobe imaju visoko samopouzdanje, poverenje prema drugima, ostvaruju intimnost u odnosima, traže podršku i pomoć kada im je potrebna i dobijaju je.
Doživljaj je: ja sam OK, drugi su OK, svet je sigurno mesto.
Izbegavajuća privrženost: Dete pokazuje malo ili uopšte ne pokazuje znake distresa pri majčinom odlasku. Usmereno ka istraživanju igračaka. Pokazuje malo ili uopšte ne pokazuje reakcije pri majčinom dolasku ili može i da je ignoriše. Majka je dosledno odbacujuća, ne reaguje na potrebe deteta . Možda nije bila ni fizički prisutna što dovodi do ranog osećaja lišavanja. Dete razvija osećaj Svet nije sigurno mesto. Štiti se ravnodušnošću, oklopom, zatvara se, distancira.
Kao odrasla osoba kompulzivno se oslanja na sebe. Ima potrebu za autonomijom i odbacuje značaj vezivanja, mnogo im je značajniji posao od intimnih odnosa, ne traže podršku i ne reaguju na zahteve za podrškom.Plaše se posvećivanja u odnosima i brzo se u odnosu osećaju kao u zamci.
Doživljaj je: Ja sam OK, drugi nisu OK, svet nije sigurno mesto.
Nesigurna ili ambivalentna : Dete pokazuje tugovanje pri majčinom odlasku. Može da prihvati kontakt sa stranom osobom. Pri majčinom povratku, dete pokazuje ambivalentnost i otpor prema kontaktu sa majkom i vraća se igri. Može da pokaže i znake ljutnje, ali i da istovremeno pokazuje i želju da bude u blizini majke. Razvija anksioznost zbog majčine povremene nedostupnosti. Ne pušta se u istraživanje. Ima teškoće pri ovladavanju sredinom. Samopouzdanje je slabije i posledice su emocionalna zavisnost, lepljivost, lošija adaptacija.
Kao odrasli imaju preteranu potrebu za bliskošću, u vrednovanju sebe zavise od drugih. U vezama ostaju čak i kad su odnosi nezadovaljavajući. Partnerske veze obeležavaju bes, strast, ljubomora i posesivnost.
Doživljaj je: Ja nisam OK, drugi su OK. Svet nije sigurno mesto.
Dezorganizovana Privrženost: Dete ne pokazuje jasno organizovano ponašanje. Može da se ponaša na kontradiktorne načine (na primer, približava se majci, ali gleda u stranu, a ne prema njoj) ili osciluju između različitih strategija ili bizarno reaguju na majčin povratak nakon razdvajanja (na primer legnu licem okrenutim prema podu, nepomerajući se ili pasivno sednu pod sto bez bilo kakve potrebe za blizinom)
Ova vrsta je opisana kod dece izložene zlostavljanju i zanemarivanju, ili čije su majke i same doživele traume i gubitke koji su ostali nerazrešeni ili su patile od nekih psihičkih bolesti. Nisu u stanju da razviju ni primarne ni sekundarne strategije.
Kao odrasli imaju preteranu i neadekvatnu kontrolu drugih. Njihova konfuzija nije u toj meri vidljiva, ali dolazi do izražaja u stresnim situacijama. Imaju nisko samopouzdanje i veoma su usresređeni na sebe, imaju izraženu potrebu za bliskošću, ali izbegavaju vezivanje od straha da budu ostavljeni ali imaju strah i da budu povezani sa drugom osobom.Nesigurni su i u odosima za probleme krive sebe, retko otvoreno komuniciraju, izbegavaju konflikte i u partnerstvu odlažu raskid jer se plaše da nikad neće naći novog partnera.
Doživljaj je: Ja nisam OK, drugi nisu OK. Svet je neprijateljsko mesto.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.